Prijatelj Isidore Bjelice izneo je optužbe protiv Jelene Golubović, tvrdeći da je ona lagala u vezi s navodnom poslednjom željom Isidore Bjelice. Nakon smrti Isidore Bjelice, Jelena Golubović je tvrdila da je Isidora izrazila želju da se njeni ostaci kremiraju i pospu na Vračaru. Međutim, njen prijatelj negira te tvrdnje i navodi da je Isidora želela da bude sahranjena u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.
Prijatelj Isidore Bjelice, Vojislav Bajić, oštro je reagovao na optužbe Jelene Golubović, navodeći da su njene tvrdnje neistinite i da je ona iznela niz laži kako bi pokušala da diskredituje Isidorin lik i delo. On je javno progovorio o njihovoj navodnoj saradnji i otkrio detalje koji bacaju potpuno drugačije svetlo na odnos između Isidore Bjelice i Jelene Golubović.
Prema Bajićevim rečima, Jelena Golubović je iskoristila priliku da iznese neosnovane tvrdnje o nedovršenom scenariju i novčanim dugovanjima kako bi stekla ličnu korist. Tvrdi da je Isidora Bjelica odbila saradnju s Golubovićevom jer nije bila dovoljno intelektualno spremna za taj projekat te da je Golubovićeva bila zaljubljena u jednog od saradnika, pokušavajući čak i da rasturi njegovu porodicu.
Osim toga, Bajić ističe da je Golubovićeva godinama opsesivno pratila Isidoru i njenu porodicu, a da je čak i policiji prijavljivana zbog uznemiravanja. Takođe, optužuje je da je iskoristila svoju pokojnu babu u marketinške svrhe kako bi ostvarila lične interese, čime je pokazala svoju suštinsku sujetu i nezrelost.
Ove izjave izazvale su buru u javnosti, a Bajićeva hrabrost da stane u odbranu prijateljice te da istraje na istini dobila je podršku mnogih. Sve oči sada su uprte u dalji razvoj događaja i u to da li će se istina o ovom slučaju konačno rasvetliti.
BONUS TEKST:
Uz svitanje, dok prvi zraci sunca miluju oblake na horizontu, grad se budi. Sveže jutro nosi miris procvetalih bašti i šum tek probuđene prirode. Ulica, koja je pre nekoliko sati bila pusta i tiha, sada je ispunjena živahnim pokretima. Ljudi počinju da izlaze iz svojih domova, prateći svoje ustaljene rituale koji obeležavaju početak novog dana.
Nekoliko blokova dalje, u malenoj kafanici koja već godinama čuva tradiciju i toplinu starog doba, grupa penzionera okuplja se kao i svako jutro. Njihovi razgovori, prožeti anegdotama i sećanjima na prošla vremena, odjekuju tiho kroz prostoriju. Tu su Veselin, nekadašnji pilot, čija su iskustva iz dalekih zemalja uvek zanimljiva tema, zatim Milica, koja sa svojim živopisnim pričama iz mladosti nikada ne prestaje da nasmejava prisutne, i naravno, Dobrivoje, neumorni zaljubljenik u šah, koji je već zauzeo svoje mesto za daskom, spremajući se za današnji meč.
Dok se sunce polako penje na nebo, grad se budi u svojoj punoj lepoti. Ulice postaju živopisne s bukom automobila i tramvaja, dok ljudi žure na svoje poslove ili jednostavno uživaju u šetnji gradskim trgovima i parkovima. Prodavci na pijaci veselo dočekuju svoje prve mušterije, nudeći sveže voće i povrće koje je tek stiglo s obližnjih polja.
U međuvremenu, u maloj zanatskoj radionici na periferiji grada, stari majstor Mile već je duboko uronjen u svoj rad. Sa strašću i veštinom koja dolazi samo s godinama, oblikuje drvo i metal, stvarajući komade koji će krasiti domove širom grada. Njegove ruke, iako iskusne, ne umaraju se, jer svaki novi komad predstavlja izazov koji mora biti savladan.
Dok dan odmiče, grad se nastavlja širiti i pulsirati svojom jedinstvenom energijom. Ljudi se sastaju, razgovaraju, smeju i dele trenutke s drugima. Neki tragaju za novim iskustvima, dok drugi jednostavno uživaju u miru sopstvenog doma. Ali bez obzira na to gde se nalaze ili šta rade, svi su povezani istom niti života – niti koja tkaju mrežu ovog jedinstvenog grada, čineći ga mestom gde se svaka priča rađa i svaki san ostvaruje.
