U današnjem članku pišemo o novom istraživanju koje sugeriše da naš način razmišljanja, ponašanja i emocionalne reakcije mogu značajno uticati na naš životni vek.
Stručnjaci za dugovečnost tvrde da osobine ličnosti poput organizovanosti, angažovanosti i spremnosti da pomognemo drugima mogu doprineti dužem životu, dok negativne karakteristike poput anksioznosti i promenljivog raspoloženja mogu imati suprotan efekat.
Studija objavljena u “Journal of Psychosomatic Research” ističe da lekarima nije dovoljno da se oslanjaju samo na fizičke pokazatelje poput krvnog pritiska kako bi predvideli rizik od smrti. Prema istraživačima, ponašanje, stavovi i svakodnevni opisi nas kao individua mogu pružiti značajan uvid u naše zdravlje i potencijalne rizike za dug život.
Aktivnost kao ključ za dugovečnost
Profesor Rene Motus, koautor studije i stručnjak za starenje, navodi da su najprecizniji pokazatelji zdravlja zapravo specifični opisi ponašanja, a ne samo šire kategorije ličnosti poput ekstrovertnosti ili savesnosti. On je rekao da je reč „aktivan“ bila najistaknutija među svim odgovorima koje su ispitanici dali prilikom popunjavanja upitnika o ličnosti.
Istraživači su otkrili da ljudi koji su sebe opisivali kao aktivne, energčne, organizovane i odgovorne imali su 21% manji rizik od rane smrti, čak i kada su uzeti u obzir faktori kao što su starost, pol i zdravstveno stanje. To znači da osobe koje imaju ove osobine, kao što su spremnost da pomognu drugima i da budu angažovane u društvu, imaju veće šanse da žive duže i zdravije.
Društvenost i marljivost kao faktori dužeg života
Svi oni koji su bili organizovani, temeljni, marljivi i spremni da pomognu, imali su značajno bolje izglede za dug život. Profesor Motus ističe da nije dovoljno biti samo ekstrovertan – važan je i kvalitet socijalnih interakcija i aktivnog učešća u društvenim i profesionalnim obavezama. Takođe, studija je pokazala da nisu samo velike osobine poput ekstrovertnosti ili savesnosti od presudne važnosti, već manje nijanse koje ljudi koriste da opišu sebe mogu predvideti njihovu dugovečnost.
Povezanost sa anksioznošću i promenljivim raspoloženjem
S druge strane, istraživanje je pokazalo da negativne osobine kao što su anksioznost i promenljivo raspoloženje mogu dovesti do veće verovatnoće rane smrti. Osobe koje se često osećaju uznemireno ili lako preplavljene stresom mogu imati lošiji zdravstveni ishod i kraći životni vek.
Prema rečima profesora Parika O’Sulivajna, psihologa i koautora studije, ličnost nije samo široki faktor, već se sastoji od specifičnih stavova i ponašanja koji imaju merljiv uticaj na dugovečnost. To znači da naši dnevni izbori – kao što su kako reagujemo na stres, kako brinemo o svom zdravlju i koliko se angažujemo u društvenim aktivnostima – mogu imati dugoročan efekat na naše zdravlje.
Istraživanje i dugovečnost
Studija je obuhvatila više od 22.000 odraslih osoba, praćenih tokom perioda od šest do 28 godina. Rezultati su pokazali da su specifični opisi ličnosti bili bolji prediktori za rizik od smrti nego tradicionalne kategorije kao što su ekstrovertnost, savesnost, neuroticizam i druge opšte osobine. Dakle, osobine ponašanja kao što su sposobnost da se izdrži stres, marljivost i društvena angažovanost imaju važnu ulogu u određivanju koliko ćemo živeti, piše “Dejli mejl”.
Uključivanje ličnosti u medicinske procene
Profesor O’Sulivajn takođe objašnjava da bi trebalo početi da se uključe testovi ličnosti u rutinske medicinske preglede. Tako bi zdravstvene službe mogle prepoznati osobe koje imaju specifične ličnosti koje ih mogu dovesti do većih zdravstvenih rizika i, samim tim, ponuditi im dodatne preventivne mere.
Profesor Ros Stjuart, stručnjak za ličnost sa Univerziteta u Česteru, pohvalio je ovu studiju. On je istakao da su prethodna istraživanja obično obuhvatala šire kategorije ličnosti, dok su ovi nalazi pokazali da čak i sitni detalji u tome kako ljudi opisuju sebe mogu biti ključni za predviđanje njihovog zdravlja i životne dobi.
Zaključak – Ličnost i zdravlje
Zdravlje nije samo pitanje genetike ili fizičkog stanja – to je pitanje i naše psihološke otpornosti i sposobnosti da se angažujemo u životu na pozitivan i zdrav način. Kako pokazuje studija, osobe koje su organizovane, odgovorne i društvene, koje se angažuju u svakodnevnim aktivnostima i spremne su da pomognu drugima, imaju veće šanse za duži život.
Na kraju, istraživanje nas podseća da dužina života nije unapred određena. Ličnost i stavovi prema životu igraju značajnu ulogu u tome koliko ćemo dugo i kako ćemo živeti. Razumevanje ove povezanosti može pomoći u razvoju boljih preventivnih strategija koje ne samo da se oslanjaju na fizičke pokazatelje, već i na psihološke aspekte života
