Sveta velikomučenica Marina, poznatija u narodu kao Ognjena Marija, jedna je od najštovanijih hrišćanskih svetiteljki, naročito među pravoslavnim vernicima.
Rođena krajem 3. veka u Antiohiji, za vreme cara Dioklecijana, svoj život je posvetila veri u Isusa Hrista, što je u to vreme bilo veoma rizično. Još kao mlada devojka, u šestnaestoj godini, odbila je brak koji joj je bio nametnut, upravo iz verskih razloga, što ju je dovelo do mučenja i na kraju – pogubljenja mačem. Njena mučenička smrt ostala je simbol nepokolebljive vere i snage.
Iako njen praznik u crkvenom kalendaru nije označen crvenim slovom, u narodnoj tradiciji zauzima veoma važno mesto. Poštovana je gotovo kao božanstvo koje može da donese i dobro i zlo – da izleči bolesne, ali i da kazni one koji je ne poštuju. Smatra se da odgovara na molitve onih koji joj se iskreno obrate, bez obzira na njihovu veroispovest.
- U srpskoj tradiciji, Ognjena Marija se ubraja među ognjevite svece, zajedno sa Svetim Ilijom i Blagom Marijom. Veruje se da, dok Sveti Ilija kažnjava gromovima, Ognjena Marija kažnjava vatrom. Ovaj simbolizam ognja i groma govori o njenoj moći i važnosti u narodnoj svesti.
Njene mošti, koje su vekovima bile čuvane u Carigradu, danas se nalaze delimično u manastiru Vatoped na Svetoj Gori. Posebno se poštuje njena ruka, za koju se veruje da ima isceliteljske moći.
Postoji niz narodnih verovanja vezanih za ovaj dan. Prema predanjima, na dan Ognjene Marije ne treba raditi nikakve teške fizičke poslove, a posebno se izbegava kupanje u rekama i jezerima. Naime, priča se o mnogim nesrećama koje su se dogodile baš na taj dan, kada su se ljudi davili u vodi, što se tumači kao kazna za nepoštovanje svetiteljke. U nekim krajevima, veruje se da se taj dan ne sme provesti u vodi, jer voda „uzima“ one koji ne poštuju praznik.
Žene naročito obeležavaju ovaj dan s velikim poštovanjem. One ne rade kućne poslove, ne kuvaju, ne peru, i obavezno odlaze u crkvu, gde se mole ispred ikone Svete Marine, tražeći zaštitu i zdravlje za sebe i svoju porodicu. Takođe se veruje da se tog dana treba čuvati svađa, jer miran dan nagoveštava harmonične odnose tokom cele godine.
- U istočnoj Srbiji postoji verovanje da devojka koja pokloni ogledalce mladiću koji joj se dopada na ovaj dan, može očekivati da će taj mladić zauvek gledati u nju kao „u svoj odraz“. Ovakva simbolika ukazuje na magijsko-poetski pristup ljubavi i verovanju u sudbinu.
Ognjena Marija izaziva i duboko strahopoštovanje, što se najbolje ogleda u svedočenjima iz prošlosti. U knjizi “Ognjena Marija Livanjska” novinara Buda Simonovića, zabeležena su sećanja preživelih Srba iz Livanjske doline, koji su tokom jula 1941. godine preživeli masovne zločine. Ti događaji su se desili baš na praznik Ognjene Marije, što je dodatno ojačalo simboliku svetiteljke kao zaštitnice i sudije.
U narodu se govori da „Ognjena Marija prži ognjem“, dok Sveti Ilija „bije gromom“, a pesma koja se često ponavlja glasi:
„Ognjem prži Ognjena Marija, gromom bije Gromovnik Ilija, mirom miri Mirnosna Marija.“
Takva pesma izražava narodno poimanje kosmičkog reda, gde svetitelji ne samo da imaju ulogu zaštitnika, već i kaznitelja. Ako neko toga dana prekrši božju volju, kazna će, veruje se, stići brzo i bez izuzetka – može planuti vatra, iznenada se naoblačiti, ili iz čistog mira – udariti grom.
Ovaj dan nije samo verski, već i kulturološki fenomen, koji povezuje prirodne sile sa moralnim vrednostima zajednice. Poštovanje Ognjene Marije tako ima duboko ukorenjeno značenje, kako duhovno, tako i istorijsko. U kolektivnoj svesti ona ostaje figura koja donosi pravdu, bilo da je ona milostiva ili – zastrašujuća.
