U današnjem članku pišemo o jednoj vrlo izazovnoj situaciji koja se često dešava u porodicama, a koja uključuje odnose između partnera, roditelja i finansijsku odgovornost.
Tema koju ćemo obraditi tiče se preuzimanja odgovornosti za tuđe roditelje, kao i granica koje trebaju postojati u svakom braku kako bi se očuvala međusobna ravnoteža, poštovanje i individualna sloboda.
Ona je odrasla u porodici gde je njen otac stalno davao prednost interesima svojih roditelja, zanemarujući svoju vlastitu decu. Sada, u svom braku, suočava se sa sličnom situacijom: njena svekrva i svekar donose odluku da se odreknu imovine u korist svog sina, njenog muža, s idejom da on preuzme odgovornost za njihovu finansijsku sigurnost. Iako je to čin koji može biti shvaćen kao znak ljubavi i poverenja, za nju je to izazvalo osećaj da je stavljena u veoma nepravednu i nepoštenu poziciju.
Njena reakcija bila je jasna: nije spremna da žrtvuje svoj život i život svoje dece zbog roditeljskih očekivanja koji žele da njihov sin bude onaj koji će ih izdržavati, i to u velikim svotama koje nisu male. Oseća da je predugo bila u ulozi osobe koja mora da bude strpljiva i da “trpi” zbog tuđih odluka i da je sada došlo vreme da stavi jasne granice.
- Ona je svom mužu jasno stavila do znanja: ako smatra da treba da izdrži svoje roditelje, ona će odmah posetiti advokata i istražiti mogućnost razvoda. Ne želi da bude ničiji rob, niti da njen život bude uslovljen odlukama koje ona ne može kontrolisati. Istovremeno, ona ističe da je suvlasnik kuće koju su zajedno gradili, te da ne može biti istjerana niti da će se povući pred pritiscima. Isto tako, zajednički auto je deo njihove imovine i ona ne prihvata da sve što su postigli tokom godina bude narušeno zbog nerealnih očekivanja sa strane svekra i svekrve.
Njene reči su jasne: ako se njen muž odluči da svojim roditeljima daje novac koji bi trebao biti za njihovu zajedničku budućnost, ona će odmah da da otkaz na svom poslu, jer nema želje da i dalje bude u situaciji gde mora da žrtvuje svoju sreću i sreću svoje porodice zbog tuđih nesposobnosti. U njenim očima, sve je to deo sistema gde su njeni napori i rad zanemareni, a zauzvrat se od nje traži da podrži nekoga ko je samo zbog svoje nesposobnosti stavio porodicu u takvu poziciju.
Ona dodaje da je svestan koliko im je teško bilo kroz godine, jer je odrasla u porodici u kojoj je njen otac, kao i njen muž, prepoznao obavezu prema roditeljima kao nešto što je prirodno, ali da je sada jasno da ona nije voljna da to i dalje trpi. Niko iz njene porodice, niti njena deca, neće biti podvrgnuti situaciji u kojoj mora da trpi zbog nečijih nesposobnosti, bilo da su to roditelji njenog muža ili bilo ko drugi.
- Ova priča je snažna podsetnik na to koliko je važno postaviti granice u braku i u životu, naročito kada su u pitanju roditeljstvo i novac. Svaka osoba ima pravo da donosi odluke koje se odnose na njen život i život njene dece, i to je pravo koje ne bi smelo biti ugroženo tuđim nerealnim očekivanjima. Ako par ne postavi ove granice, lako se može naći u situaciji gde su ljubav, poštovanje i međusobna ravnoteža dovedeni u pitanje, a obaveze prebacuju na jednu stranu, čime se gubi ravnoteža i stabilnost.
Brak je zajednica i u njemu oba partnera trebaju imati istim pravima, obavezama i slobodama, a od takvih granica ne treba odstupati. Jasno postavljanje onoga što je za jednog od partnera neprihvatljivo, bilo da je to zbog porodice, novca ili bilo čega drugog, ključno je za opstanak zdrave veze. Ova žena je odlučila da stavi sebe i svoju decu na prvo mesto, što je zaista pohvalno i pokazuje da je ljubav prema porodici najjači motivator za postavljanje granica koje treba poštovati
