Verica Rakočević i Veljko Kuzmančević stupili su u bračnu zajednicu 2013. godine, izazivajući mnoge komentare i osude javnosti zbog razlike u godinama, budući da je poznata modna kreatorka starija od svog supruga čak 35 godina. Ipak, njihova ljubav je pokazala izuzetnu otpornost na sve prepreke.
- Ključna uloga koju Dušanka Kuzmančević, Veljkova majka, igra u životu svog sina skladatelja, teško je precijeniti. Dok je o svom sinu i njegovoj zajednici s Vericom Rakočević rijetko pričala, javnost ju je ugledala tijekom televizijskog gostovanja u kojem je gostovao Veljko. U ovoj emisiji otkrila je svoje osjećaje u vezi s njihovom vezom.
“Upravo sam izašla s posla, a on se vratio sa Zlatibora. Prišao mi je i rekao: ‘Vraćam se za Beograd i htio sam da znaš da sam s Vericom’. Razgovarali smo o tome i rekao sam mu: ‘Ako je to ono što te čini sretnim, onda je u redu i bulji, kao da sam na poslu, onda samo naprijed.’ Pitala sam ga tada o tome i nisam to više pominjala osim ako oni sami nešto ne spomenu – ispričala je tokom gostovanja u emisiji “Kad anđeli spavaju”, gde je Veljko govorio i o njihovom odnosu.
“Nas troje smo uvijek bili bliski i otvoreni jedno s drugim. Proveli smo nebrojene sate razgovarajući i razumijevajući jedno drugo. Naša veza nije formalna; ne trebamo zvati niti slati razglednice kada smo razdvojeni. Mi Jednostavno sam blizu na ljudski način, što znači obitelj i dom. Ponosan sam na svoje roditelje i način na koji su me odgojili. Verica nikada nije skrivala svoju snažnu vezu s Veljkovim roditeljima, iskazujući je u raznim prilikama.
Imala sam tu sreću da sam u životu imala Veljkove roditelje. Lazar, Veljkov pokojni otac, bio je izuzetna osoba. Svoju strast prema umjetnosti nastavio je kao slikar, dok je Dušanka, Veljkova majka, prije odlaska u mirovinu imala uspješnu karijeru kao ekonomistica u SUP-u.
Začudo, oboje su mlađi od mene, s tim da je razlika u godinama četiri godine s njegovim ocem i dvije godine s njegovom majkom. Svoje izvanredne kvalitete Veljko duguje svojim roditeljima. Nije običaj da se sin jedinac oženi osobom starijom od 35 godina, a da pritom ne naiđe na protivljenje ili neodobravanje roditelja. Međutim, shvatili su da ga ne mogu spriječiti da slijedi svoje srce.
BONUS TEKST:
Jedno od najuzbudljivijih poglavlja ljudske istorije je epoha industrijske revolucije. To je period koji je obeležio prelazak iz tradicionalnog društva u moderno, uz velike promene u načinu proizvodnje, organizaciji rada i životnom standardu. Industrijska revolucija pokrenula je lanac događaja koji su oblikovali svet kakav danas poznajemo.
Početkom 18. veka, svet je bio pretežno agrarno društvo, gde su ljudi živeli od poljoprivrede i ručne proizvodnje. Međutim, sa razvojem novih tehnologija poput parne mašine, mašina za tkanje i revolucionarnih metoda proizvodnje čelika, počeo je da se menja način života i rada.
Velika Britanija bila je epicentar industrijske revolucije. Fabrike su nicale duž reka i kanala, a gradovi su se brzo širili. Ovo je dovelo do masovnog prelaska radne snage iz ruralnih područja u gradove, tražeći posao u fabrikama. Ovaj proces urbanizacije stvorio je nove društvene, ekonomske i političke dinamike.
Industrijska revolucija nije samo promenila način proizvodnje, već je imala dalekosežne društvene i ekonomske posledice. Klasični sistem zanatskih radionica zamenjen je fabričkom proizvodnjom, što je dovelo do pojave industrijske radničke klase i novih društvenih odnosa. Uz to, porast produktivnosti doveo je do povećanja bogatstva, ali i nejednakosti između radnika i fabričkih vlasnika.
Industrijska revolucija takođe je imala globalne posledice. Proizvodnja robe na veliko omogućila je trgovinske puteve širom sveta, što je dovelo do intenziviranja međunarodne trgovine i kolonijalne ekspanzije. Zemlje koje su prve iskoristile prednosti industrijske revolucije postale su moćne kolonijalne sile, što je oblikovalo geopolitičku kartu sveta.
Osim ekonomskih promena, industrijska revolucija je imala i dubok uticaj na društvene norme i kulturni identitet. Porodični život se promenio, a tradicionalne vrednosti su se suočile sa novim izazovima. Umetnost, književnost i filozofija odražavale su ove promene, nudeći nove perspektive i kritikujući nedostatke novog društva.
Iako je industrijska revolucija donela mnogo benefita, poput tehnološkog napretka i povećanja životnog standarda, takođe je dovela do brojnih izazova. Zagađenje životne sredine, eksploatacija radnika, socijalna nejednakost i ratovi za resurse samo su neki od problema koji su pratili ovaj period.
Danas, dok se suočavamo sa izazovima poput klimatskih promena i tehnološke revolucije četvrte industrijske revolucije, važno je da razumemo nasleđe industrijske revolucije i naučimo iz njenih grešaka i uspeha. Ona nas podseća na snagu inovacije, ali i na potrebu za odgovornim upravljanjem promenama kako bismo izgradili održivije i pravednije društvo za buduće generacije.
