Glumica Branka Katić je hrabro odlučila da javno progovori o izazovima s kojima se suočavala tokom odrastanja sa majkom koja je patila od bipolarnog poremećaja. Ova tema je često tabuizirana u društvu, ali Branka je odlučila da svojim iskustvom osvetli ovu važnu temu.
Glumica Branka Katić hrabro je otvorila dušu i podelila svoje intimne trenutke iz detinjstva, suočavajući se sa majčinom borbom protiv depresije i dijagnozom bipolarnog poremećaja. Ova poznata srpska glumica istakla je važnost osvetljavanja ovakvih tema koje su često stigmatizovane u društvu.
Branka je podelila svoje iskustvo tokom organizovanog događaja “Na kafi sa psihologom”, otkrivajući do tada nepoznate detalje iz svog života. Istakla je da je njena majka prvi put pala u depresiju kada je Branka imala samo deset godina. To je bio šok za celu porodicu jer nisu znali kako da pomognu. Majka nije želela da poseti psihijatra, smatrajući to sramotnim, ali je Branka istakla važnost lekova za ovu vrstu depresije.
Kroz svoja sećanja, Branka je osvetlila teške trenutke koje je prošla, ističući da je kao dete razumela da svet može biti težak i nesavršen. Njen otac nije prihvatao majčinu depresiju, negirajući njeno stanje, što je dodatno opteretilo porodicu. Njena starija sestra preuzela je odgovornost brige o porodici, ali je Branka istakla da i danas nosi osećaj napuštenosti zbog majčinog stanja.
Kasnije u životu, Branka je sama krenula na psihoterapiju kako bi razumela svoje emotivne procese. Istakla je da je otkrila važnost razlikovanja između tuge i ozbiljne bespomoćnosti, kao i kako depresija može promeniti ličnost osobe. Ona je hrabro podelila svoje strategije suočavanja sa tugom, ističući važnost aktivnog delovanja i povezivanja sa sobom i drugima.
Kroz svoje iskustvo, Branka je naglasila da je depresija bolest duše, a današnji način života dodatno doprinosi njenoj raširenosti. U svetu pune informacija i brzih promena, ljudi često nemaju vremena da se posvete sebi i svojim emotivnim potrebama.
Na kraju, Branka se osvrnula na gubitak majke 2022. godine, koja je s pažnjom pratila njenu uspešnu karijeru. Njena majka Nada bila je podrška tokom cele Brankine karijere, a poslednji put je prisustvovala premijeri predstave “Tiho teče Misisipi” u Beogradskom dramskom pozorištu.
Brankina hrabrost da otvori ovu temu i podeli svoje lično iskustvo pruža nadu i podršku onima koji se bore sa sličnim izazovima. Njen primer osnažuje ljude da potraže pomoć i da ne osećaju sram zbog svojih emotivnih borbi.
BONUS TEKST:
U mraku noćnog bara, dok dim cigareta lebdi poput tananih oblačića, a svetlost tihanih lampi osvetljava prostor poput mesečine koja se probija kroz oblake, čuje se tajanstvena harmonika kako nežno započinje svoju melodiju. Ritam lagano prati svaki dah, kao da priča priču o usamljenosti i čežnji. Na pozornici, pijanista lagano klizi prstima po dirkama, stvarajući šapatne tonove koji se stapaju sa zvukom kontrabasa koji odjekuje poput srca koje kuca u tišini noći.
Sedamnaestogodišnji trubač iznosi svoje srce kroz zvuk svog instrumenta, svaki ton nosi sa sobom priču njegove mladosti, težnje i snove o budućnosti. Saksofonist, izgubljen u trenutku, svira sa strašću i emotivnošću, dok njegove beleške plove kroz vazduh poput ptica koje lete ka slobodi.
U tom čarobnom ambijentu, svako je povezan sa muzikom na svoj način. Gledaoci, sklonjeni u polumraku, zatvaraju oči i dozvoljavaju sebi da se izgube u zvuku, dok im muzika otvara vrata njihovih najdubljih emocija. Svaki akord nosi sa sobom tugu, radost, i setu, kao da podseća na prolaznost života i lepotu trenutka.
Džez muzika je kao duša koja putuje kroz vreme i prostor, neustrašivo istražujući granice ljudskog iskustva. Ona je izraz slobode, kreativnosti i duboke emotivne povezanosti. U tom jedinstvenom trenutku, u srcu noći, džez postaje most koji spaja svetove i ljude, donoseći im osećaj zajedništva i dubokog razumevanja.
Dok se zvuci lagano gube u tišini noći, a svetlost lampe bledi, ostaje samo sećanje na tu jedinstvenu harmoniju koja je privremeno osvetlila tamu i oživela duše. Ali ta sećanja će ostati urezana u srcima onih koji su ih doživeli, kao dragoceni dragulji koji svetlucaju u dubini duše. Jer u svetu džez muzike, svaka nota je priča, a svaki nastup je putovanje kroz beskrajne prostore ljudske mašte i emocija.
