U današnjem članku razgovaramo o tome kako održavanje kiselo-baznog balansa u organizmu može uticati na zdravlje i prevenciju bolesti, prema savetima dr Dragana Ivanova, specijaliste interne medicine. Više u nastavku teksta…
- On ističe da kiselost organizma može doprineti razvoju ozbiljnih bolesti, dok pravilna ishrana i unos alkalnih namirnica pomažu u očuvanju zdravlja.
Dr Ivanov napominje da je ključno konzumirati proteine biljnog porekla, jer životinjski proteini stvaraju tzv. “metaboličko smeće” koje zakišeljava organizam. Ako se ipak jede meso, potrebno je unositi manje količine i kombinovati ih sa zelenim lisnatim povrćem, koje ima bazni efekat i pomaže u neutralisanju kiselosti. Takođe, voda ima značajnu ulogu, pa je preporučljivo piti oko dve litre tečnosti dnevno kako bi bubrezi mogli izvući suvišne kiseline.
Autofagija je prirodni proces koji pomaže u prevenciji gojaznosti, insulinske rezistencije, šećerne bolesti, infektivnih i kardiovaskularnih oboljenja. Ona doprinosi detoksikaciji organizma i osvežavanju tkiva, ali nije preporučljiva osobama koje su pothranjene, na hemioterapiji, deci u pubertetu i trudnicama.
- Što se tiče sode bikarbone, dr Ivanov ističe da ona nije efikasan način za postizanje baznog stanja, jer se u želucu neutralizuje i sprečava pravilno varenje hrane. Umesto toga, preporučuje se unos soka od limuna zaslađenog medom, koji ima pozitivan bazni efekat i prirodno alkalizuje organizam.
Ishrana bogata alkalnim namirnicama pomaže u očuvanju ravnoteže. Takve namirnice uključuju: limun i drugo voće, koštunjave plodove poput badema, med, zeleno povrće, začinsko bilje, proso, kinoa, amarant, vodu, čajeve, limunadu, kefir, jogurt, kiselo mleko, avokado, kokos, masline, semenke i hladno ceđena ulja. Dr Ivanov napominje da kisela hrana nije nužno kisela u ukusu, već da efekat zavisi od metaboličkog procesa u organizmu.
Posebno ističe badem kao najalkalniji koštunjavi plod. Konzumiranje četiri badema može neutralisati kiselinu u želucu, dok sveža šargarepa ima sličan efekat. Ove namirnice pomažu u prevenciji i lečenju gastritisa, erozija sluzokože želuca i čireva.
- Dr Ivanov takođe napominje da mleko i mlečni proizvodi nisu neophodni odraslom čoveku, jer se kalcijum može unositi iz biljnih izvora, poput zelenog povrća, koštunjavih plodova, celih žitarica, mahunarki, semenki bundeve i lana.
Pravilno organizovan post ima višestruke zdravstvene benefite. Za doručak se preporučuje voće, integralne žitarice i orašasti plodovi. Ručak treba početi sa salatom koja stimuliše lučenje enzima i olakšava varenje, a nakon toga se konzumiraju mahunarke, krompir, pečurke, kupus i kelj. Večera bi trebalo da bude laka i što ranija, ili po mogućstvu izostavljena. Post doprinosi prevenciji savremenih bolesti i poboljšava duhovnu sferu čoveka.
- Zaključak dr Ivanova je jasan: održavanje balansa između kiseline i baze u organizmu kroz pravilnu ishranu, hidrataciju i kontrolisan post pomaže očuvanju zdravlja, smanjenju rizika od bolesti i poboljšava opšte stanje organizma. Alkalne namirnice i svestan pristup ishrani ključni su za dugoročno zdravlje i vitalnost. Uz bademe.
