Kako bismo očuvali svoje zdravlje jako je bitno kako se hranimo,posebno u zdrelijim godinama kada smo izloženi mnogim bolestima.Postoje neke namirnice koje trebamo ograničiti njihov unos kako nebismo narušavali svoje zdravlje.
Kada odlučimo da se hranimo zdravije, važno je da pristup bude postepen i realan. Umesto da odmah uvedemo stroge zabrane, što često ima kontraefekat jer zabranjeno postaje još privlačnije, korisnije je da se fokusiramo na dugoročne ciljeve i na to koliko nam je zdravlje važno. Ako na ishranu gledamo kao na ulaganje u dobrobit svog tela, lakše ćemo praviti promišljene izbore.
Kako starimo, naš organizam se menja – varenje postaje sporije, metabolizam se usporava, a telo teže podnosi određene sastojke. Upravo zato, postoje neke grupe namirnica koje bi trebalo ograničiti ili, kada god je moguće, izbegavati. Nisu svi obroci loši samo zato što sadrže ove sastojke, ali njihov čest unos može dugoročno narušiti zdravlje.
Jedna od najproblematičnijih kategorija je pržena hrana. Pomfrit, pohovano povrće ili meso, sve što se priprema u dubokom ulju – pravi su izvor zasićenih masti. Ove masti podižu nivo lošeg holesterola (LDL) i povećavaju rizik od kardiovaskularnih bolesti. Osim toga, kalorijski su izuzetno bogate, a nutritivno siromašne. Mnogo bolji izbor bile bi salate, pečeno ili kuvano povrće, gde su sačuvani vitamini i vlakna, a smanjeni rizici.
Druga grupa namirnica koja se često zanemaruje, ali nosi veliki zdravstveni teret, jesu zaslađena pića. Sokovi, energetski napici i čak neki voćni napici sadrže značajne količine dodatog šećera, koji često ne primećujemo. Ipak, on snažno utiče na metabolizam, doprinosi gojaznosti, inzulinskoj rezistenciji i povećava rizik od dijabetesa tipa 2. Idealno bi bilo ograničiti unos dodatog šećera na manje od 50 grama dnevno, što odgovara otprilike 10% prosečnog kalorijskog unosa.
Slično tome, gotova i polugotova hrana često krije šećer i tamo gde ga ne očekujemo – u kečapima, umacima, zamrznutim jelima. Ovakvi obroci, iako praktični, mogu biti opterećeni „skrivenim“ sastojcima koji vremenom negativno utiču na jetru, pankreas, i povećavaju upalne procese u telu. Važno je da razlikujemo prirodne šećere iz voća od dodatih šećera u industrijskim proizvodima. Čitanje deklaracija može pomoći da napravimo bolji izbor.
Još jedan sastojak koji često unosimo nesvesno je so, naročito kroz prerađenu i konzerviranu hranu. Velika količina natrijuma povećava krvni pritisak, opterećuje bubrege i može doprineti razvoju kardiovaskularnih bolesti. Preporučuje se dnevni unos od najviše 2.300 miligrama, a idealno bi bilo da ne prelazimo 1.500 mg, naročito ako već imamo povišen pritisak.
- Ultra-prerađene grickalice su posebno problematične jer kombinuju više štetnih faktora: puno soli, dodatog šećera, nezdravih masti i raznih aditiva. Ove namirnice su često nutritivno bezvredne, a bogate „praznim kalorijama“. Iako su ukusne i lako dostupne, dugoročno nas ne hrane – već zavaravaju sitost i povećavaju apetit. Umesto toga, korisnije je posegnuti za orašastim plodovima, suvim voćem bez dodataka ili domaćim zalogajima koje možemo kontrolisati.
Konačno, treba obratiti pažnju i na alkohol, posebno kako godine odmiču. Telo ga teže razgrađuje, a efekti alkohola postaju izraženiji. On može negativno uticati na jetru, srce, mozak i čak povećati rizik od demencije. Takođe, može ometati dejstvo lekova i povećati rizik od padova kod starijih osoba. Preporuke kažu da je prihvatljivo do jedno piće dnevno za žene, odnosno dva za muškarce – ali čak i to treba prilagoditi individualnom zdravstvenom stanju.
Cilj nije da izbacimo sve „loše“ namirnice iz ishrane i živimo pod strogim pravilima. Umesto toga, trebalo bi da razvijemo svest o tome šta unosimo, da razumemo uticaj hrane na telo i da biramo svesno. Nekada će se desiti da pojedemo parče pice ili popijemo gazirani sok – i to je u redu. Ali kada su pametne odluke pravilo, a ne izuzetak, tada zdravlje postaje održivo.
Na kraju, najvažnije je zapamtiti da uravnotežena ishrana nije kazna, već podrška našem telu. Svaki izbor koji napravimo u korist zdravlja – čak i mali korak – doprinosi dugoročnom blagostanju. I što ranije razvijemo te navike, to će nam telo biti zahvalnije u godinama koje dolaze.
