U današnjem članku vam pišemo na temu jedne šokantne i mučne životne priče koja podseća na scenario iz filma, ali se, nažalost, dogodila u stvarnosti. Ovo je priča o Veri Ivanovnoj, majci koja je više od dve decenije verovala da njen sin živi u ilegali, dok je istina bila mnogo strašnija.
Sve je počelo davne 1996. godine, kada je 29-godišnji Arkadij Mustjukov iznenada nestao. Vratio se iz vojske, bio popularan među ženama, ali nije uspevao da pronađe posao. Njegov ljubavni život bio je haotičan – imao je sina sa jednom ženom, a zatim započeo vezu sa starijom Antoninom Loginovom, majkom dvoje dece. I baš u vreme kada se činilo da luta između života i problema, jednostavno je nestao.
- Nekoliko nedelja nakon što ga više niko nije video, njegova majka Vera pronašla je poruku zakačenu za kapiju. U njoj je pisalo da se „uvalio u nevolju“ i da mora da se sakrije. Rukopis je ličio na njegov, i Vera je poverovala da joj se sin oglasio. Bile su to devedesete, vreme mafije i nestanaka, pa nije bilo teško zamisliti da se zatekao na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Antonina, njegova tadašnja partnerka, potvrdila je tu priču – rekla je da je Arkadij bio svedok ubistva i da je zbog toga odlučio da pobegne.
Od tog trenutka, počela je najduža obmana u Verinom životu. Svakog petog u mesecu, tokom narednih dvadeset godina, Antonina joj je donosila male cedulje koje je, navodno, pisao njen sin. Beleške su bile kratke: tražio je novac, hranu, lekove. Vera je poverovala. Slala mu je pakete sa kobasicama, konzervama, pa čak i lekovima, uverena da negde, u ilegali, njen sin preživljava. Nikada ga nije prijavila policiji jer joj je u pismima stalno ponavljao: „Mama, ne traži me, ne prijavljuj ništa, u zatvoru bi me ubili.“
Ono što je najstrašnije jeste da je Vera 20 godina verovala u tu iluziju. Slala je stotine hiljada rubalja, delila svoju penziju, pozajmljivala novac od prijatelja, sve kako bi pomogla sinu. Antonina je, bez trunke griže savesti, primala novac i hranu, ponašajući se kao da prenosi poruke. Dolazila je na rođendane Arkadija i čestitala Veri, sve vreme krijući užasnu istinu.
- A istina je bila jeziva. U jesen 1996. godine, nakon svađe, Antonina je usmrtila Arkadija u njihovoj kući. Tvrdila je da je bio pijan, da ju je tukao, a zatim napao. U pokušaju da se odbrani, zgrabila je čekić i udarila ga više puta. Potom je njegovo telo sakrila u podrumu i zakopala. I umesto da prizna zločin, odlučila je da lažima i porukama kontroliše Veru i iskoristi njenu ljubav.
Tek 2016. godine, posle 20 godina, istina je isplivala. Antoninina prijateljica Elena pozvala je Veru i rekla joj: „Ne očekuj više svog sina, nikada se neće vratiti. Tonja ga je ubila.“ Istraga je pokrenuta, telo pronađeno, a Antonina je priznala. Ali zbog zakonskih rokova zastarelosti, nije odgovarala za ubistvo. Osuđena je samo za prevaru – jer je dve decenije uzimala novac i poklone pod izgovorom da ih prosleđuje Arkadiju. Za to je odležala četiri godine zatvora.
Vera Ivanovna je teško podnela istinu. Njeno majčinsko srce živelo je 20 godina u nadi da će jednog dana ugledati sina na vratima. Kada je saznala da je zapravo sve vreme bila obmanjivana, njen život se slomio. Preminula je prošle godine, ne dočekavši pravdu.
- Antonina je pak bez trunke stida izjavila da je „bila dobra majka svojoj deci“ i da je Arkadij bio nasilnik. Govorila je da je morala da bira između života i smrti, da je branila sebe i decu. Ali ono što nikada nije objasnila jeste – zašto je onda lagala Veru i uzimala novac godinama, dok je žena živela u iluziji?
Ova priča je strašan podsetnik na to koliko daleko može ići ljudska obmana. Vera je verovala u svog sina, čuvala svako pismo, spaljivala ih po njegovoj molbi, i nikada nije prestala da se nada. Njena ljubav bila je slepa, ali čista. Antonina, s druge strane, pokazala je surovost, manipulišući i krijući ubistvo.
Na kraju, ono što najviše boli jeste pitanje: da li bi Vera imala lakši život da je istina otkrivena odmah? Možda bi patnja bila kraća, ali Antoninine laži su je vezale za iluziju, pretvorile dve decenije njenog života u čekanje koje nikada nije imalo kraj. To je tragedija majke koja je verovala svom detetu i koja je zbog te vere postala žrtva najduže prevare
