Za ovaj vikend, spremili smo vam i više nego emotivnu priču, od stranejedne jako lijepe žene, a koja je danas ušla u 63 godinu života….
U današnjem članku donosimo priču o Odri Bakeberg, ženi čiji je nestanak 1962. godine uzburkao malu zajednicu u Reedsburgu, saveznoj državi Viskonsin, a koja je tek nakon više od šest decenija otkrila istinu o svom odlasku.
Njena sudbina godinama je bila obavijena velom misterije. Porodica i nadležni nisu prestajali da traže odgovore, nadajući se da će jednog dana saznati šta se zaista dogodilo. Danas, posle 62 godine, saznajemo da je Odri samovoljno napustila svoj dom, bez prisile, otmice ili bilo kakvog zločina. Iako je nestala još davne 1962. godine, tek sada je potvrđeno da je njen odlazak bio čin lične odluke. Nije želela da otkrije u kojoj saveznoj državi danas živi, ali je jasno istakla da se ne kaje. Bez straha i nesigurnosti, govorila je o prošlosti kao o nečemu što je ostavila iza sebe, odlučivši da krene putem koji joj je doneo mir.
Detektiv Ajzak Hanson, koji je početkom ove godine odlučio da ponovo otvori slučaj, odigrao je ključnu ulogu u njegovom rasvetljavanju. Njegova posvećenost, detaljno ponovno pregledanje starih dokaza i intervjui sa svedocima doveli su do preokreta. Presudnu ulogu odigrali su podaci sa Ancestry.com naloga njene sestre, koji su omogućili pristup umrlicama, popisima i drugim dokumentima, što je sve vodilo ka jednoj adresi.
Kada je Hanson stupio u kontakt sa lokalnim šerifima iz te oblasti, zatražio je da neko proveri adresu. Deset minuta kasnije, zazvonio je njegov telefon – poziv je došao s nepoznatog broja. Bila je to sama Odri. Razgovarali su 45 minuta, a prema njegovim rečima, zvučala je spokojno, sigurno u svoju odluku, bez trunke kajanja.
“Mislim da je jednostavno odlučila da napusti sve i krene iz početka,” rekao je Hanson. Dodao je da mu se činilo da nije gledala unazad, niti žalila zbog svoje odluke. Njene reči bile su pune odlučnosti i unutrašnjeg mira.
Zvanično saopštenje šerifove kancelarije u okrugu Sauk u Viskonsinu potvrđuje da je tada dvadesetogodišnja Odri svojom voljom napustila dom i da u njenom nestanku nema elemenata kriminala niti nasilja.
Svedočenje dadilje, koje se nalazi u evidenciji Ministarstva pravde Viskonsina, otkriva da su njih dve tog dana stopirale do Medisona, a zatim autobusom otputovale u Indijanapolis. Tamo je dadilja poslednji put videla Odri kako se udaljava niz ulicu. To je bio poslednji trag sve do danas.
Na sajtu Čarli Prodžekt navodi se da se Odri veoma mlada udala za Ronalda Bakeberga, sa samo petnaest godina. Brak je bio pun problema, konflikata i optužbi za fizičko zlostavljanje, što je, kako mnogi veruju, bio ključni razlog njenog odlaska. U vreme nestanka podnela je i prijavu protiv supruga, optužujući ga za nasilje. Istog dana kada je otišla da podigne poslednju platu iz fabrike – nestala je bez traga.
Iako je njen slučaj decenijama bio otvoren kao moguća otmica ili ubistvo, sada je jasno – radilo se o ličnom izboru žene koja je odlučila da se oslobodi toksične sredine i započne novi život. Možda je najfascinantnije to što se, nakon decenija tišine, njen glas vratio ne sa tugom, već sa mirom – bez žaljenja i s uverenjem da je učinila ono što je morala da bi preživela.
Priče poput ove podsećaju nas koliko su ljudske odluke često nevidljive i koliko vremena može proći pre nego što se otkrije prava istina. U ovom slučaju, to nije bio beg od života – već od bola. I to je hrabrost koja zaslužuje da bude ispričana.
