Rade Lacković je jedan od pevača čija popularnost nije pod znakom pitanja, a to se ogleda u stalnoj gužvi u kafanama gde nastupa. Od samih početaka njegove karijere, kafane u kojima on peva uvek su prepune. Njegov prvi nastup obeležen je ne samo sjajnom muzikom već i velikim brojem posetilaca koji su došli da uživaju u njegovom nastupu.

 

Rade Lacković je odabrao muziku kao svoje jedino zanimanje, posvećujući se pevanju iz srca i sa puno strasti. Njegova karijera je obilovala uspesima, ali i izazovima koje je vredno savladao. U braku je već od 1989. godine, iz kojeg ima dvoje dece – sina i ćerku, koji su sada već odrasli i pružaju mu radost kao roditeljima, dajući mu priliku da iskusi lepote porodičnog života. Sa ponosom ističe da je i deda dvojici unuka, čije prisustvo u njegovom životu čini svaki dan posebnim i ispunjenim ljubavlju.

U jednom velikom intervjuu, Rade je otvoreno pričao o svojim počecima, porodičnim vrednostima, ali i o dragocenim savetima koje je dobio od kolega. Posebno se osvrnuo na Zoricu Brunclik i njen uticaj na njegovu karijeru. “Nikad se nisam folirao”, ističe Lacković, naglašavajući važnost iskrenosti i autentičnosti u pevačkom svetu. “Publiku možeš prevariti nekoliko puta, ali to nije večno”, dodaje, pokazujući svoj pristup muzici koji počiva na poštenju i integritetu.

Kroz anegdotu koju je podelio, otkriva kako mu je Zorica Brunclik pružila važan savet o čuvanju glasa. “Priča više šteti glasnim žicama nego pevanje”, podseća ga Zorica, ukazujući na značaj očuvanja glasa kao ključnog resursa u pevačkom poslu. Rade je s poštovanjem prihvatio ove savete i primenio ih tokom svoje karijere, što mu je omogućilo da zadrži kristalno jasan glas i izvrsne vokalne intonacije.

 

Jedna urnebesna situacija tokom jednog nastupa dodatno je istakla Radeovu posvećenost očuvanju svog glasa. Kada je vlasnik kluba izrazio sumnju u njegovo pevanje uživo, Lacković je dokazao suprotno stavljajući mikrofon vlasniku na usta, izazivajući smeh i iznenađenje među prisutnima. Ova anegdota oslikava ne samo Radeovu veštinu, već i njegovu posvećenost profesionalizmu i kvalitetu svakog nastupa.

Rade Lacković je pevač čija je muzika doprla do srca mnogih, a njegova posvećenost umetnosti i poštovanje prema savetima starijih kolega čine ga ne samo izuzetnim izvođačem, već i primerom integriteta i profesionalizma u muzičkoj industriji.

BONUS TEKST:

U srcu jednog malog grada, između zelenih brežuljaka i pitomih reka, leži skriveno blago – stara, rustična biblioteka koja nosi u sebi ne samo knjige, već i bezbroj priča, sećanja i tajni. Ova biblioteka, koja je preživela mnoge oluje i prolaznost vremena, postala je utočište za sve one željne mudrosti, avanture i bega od svakodnevice.

U njoj, svakoga dana, kroz vrata prolazi šareni mozaik lica – od dečice koja tek uče da čitaju, preko starih zaljubljenika u klasičnu književnost, pa sve do avanturista koji tragaju za novim svetovima u stranicama naučne fantastike. Bibliotekarka, gospođica Ana, čuvarica ovog blaga, sa osmehom dočekuje svakog posetioca, spremna da ih uputi u tajne lavirinta književnosti.

U kutku za decu, čuju se veseli smeh i zvuk okretanja stranica, dok mališani otkrivaju čarobne priče o princezama, zmajevima i avanturama na nepreglednim prostranstvima mašte. Na drugom kraju biblioteke, grupa tinejdžera diskutuje o omiljenim autorima, deleći međusobno svoje utiske i inspirišući se jedni drugima da istražuju nove žanrove i perspektive.

U mirnom kutku, gde su stolovi okruženi visokim policama sa knjigama, stariji posetioci pronalaze svoj raj za čitanje. Nežni šapat reči prožima prostor, dok svako uživa u svojoj omiljenoj literaturi. Ponekad, tu se održavaju i književne večeri, gde se svi okupljaju da slušaju priče, pesme i stihove, deleći svoju strast prema pisanju i čitanju.

Ova biblioteka je više od prostora za čuvanje knjiga – ona je živa, diše sa svakim posetiocem, postaje deo njihovih priča i ostaje urezana u sećanjima kao mesto gde su se rađali snovi i otkrivali svetovi. U njoj, svako može pronaći svoj kutak, svoju priču, svoj deo beskrajne riznice ljudskog uma. Jer, dok god postoji ljubav prema knjigama, ova biblioteka će nastaviti da živi, šireći svoje čarolije među svima koji joj se obrate sa poštovanjem i ljubavlju prema pisanoj reči.

 

Preporučeno