Biljana Jevtić je u mladosti bila san mnogih muškaraca. Međutim, njeno srce je osvojio samo Aleksandar Aca Ilić. Njih dvoje su započeli emotivnu vezu sredinom osamdesetih, a 1989. godine su se venčali, godinu dana nakon veridbe.
- Skromno odrastanje Biljane Jevtić odvijalo se u trošnoj kući s zemljanim podom, u potpunom kontrastu s impozantnošću velebne vile koja krasi pozornicu.Tijekom godina uspješno su se suočavali i prevladavali sve prepreke koje im je život postavljao, osiguravajući da svoje slobodno vrijeme maksimalno iskoriste kako bi se prepustili čistom uživanju.
I tako su krenuli na put u Sokobanju u pratnji sina Ivana koji je iskoristio priliku da snimi roditelje kako uživaju u užicima na bazenu.Čak se i bezbrižno šalio s vlastitim ocem.Popraćen fotografijom na kojoj se njegov otac prepušta užicima hedonizma, Ujak je iskreno dokumentirao taj trenutak.
BONUS TEKST;
Breskve su jedno od omiljenih letnjih voća, cenjeno zbog svog sočnog mesa, slatkog ukusa i bogatog nutritivnog profila. Ovaj dug tekst će pokriti raznovrsne aspekte breskve: njeno poreklo i istoriju, botaničke karakteristike, nutritivni sastav, zdravstvene koristi, različite sorte, gajenje i berbu, kao i kulinarsku upotrebu.
Poreklo i Istorija
Breskva (Prunus persica) je poreklom iz severozapadne Kine, gde je bila kultivisana još pre 4.000 godina. Ubrzo se proširila kroz centralnu Aziju, Indiju, a potom je stigla u Persiju (današnji Iran), odakle je dobila svoje latinsko ime “persica.” Stari Rimljani su je preneli u Evropu, a kasnije su evropski istraživači i kolonizatori uveli breskvu u Ameriku tokom 16. i 17. veka. Danas se breskve uzgajaju širom sveta, sa najvećim proizvođačima u Kini, Italiji, Španiji, Grčkoj, i Sjedinjenim Američkim Državama.
Botaničke Karakteristike
Breskva je član porodice Rosaceae, što je čini bliskim rođakom šljiva, trešanja, i badema. Breskva je listopadno drvo koje može dostići visinu od 4 do 10 metara. Listovi su lancetasti, dugi i uski, sa nazubljenim ivicama. Cvetovi breskve su lepi, obično ružičasti ili crveni, i pojavljuju se pre nego što listovi izrastu u proleće.
Plod breskve je koštičavo voće sa tankom, nežnom kožom prekrivenom finim dlačicama. Meso može biti belo, žuto, ili crveno, sa velikom, čvrstom košticom u sredini. Breskve se mogu podeliti na dve glavne kategorije: one sa slobodnom košticom, kod kojih se koštica lako odvaja od mesa, i one sa pričvršćenom košticom, gde je koštica čvrsto povezana sa mesom ploda.
Nutritivni Sastav
Breskve su ne samo ukusne već i nutritivno bogate. One sadrže brojne vitamine, minerale i antioksidante koji doprinose opštem zdravlju.
Nutritivni sastav za 100 grama sveže breskve:
- Kalorije: 39 kcal
- Voda: 89%
- Proteini: 0.9 g
- Masti: 0.3 g
- Ugljeni hidrati: 9.5 g
- Dijetalna vlakna: 1.5 g
- Vitamin C: 6.6 mg (11% dnevne preporučene vrednosti)
- Vitamin A: 326 IU (6% dnevne preporučene vrednosti)
- Kalijum: 190 mg (5% dnevne preporučene vrednosti)
Zdravstvene Koristi
Breskve pružaju niz zdravstvenih koristi, zahvaljujući bogatom nutritivnom sastavu i prisustvu bioaktivnih jedinjenja.
1. Podrška Imunitetu
Visok sadržaj vitamina C u breskvama pomaže u jačanju imunološkog sistema. Vitamin C je snažan antioksidant koji doprinosi neutralizaciji slobodnih radikala i smanjuje rizik od infekcija.
2. Poboljšanje Probave
Breskve su dobar izvor dijetalnih vlakana koja podržavaju zdravlje probavnog sistema. Vlakna pomažu u regulaciji crevnih pokreta, sprečavajući opstipaciju i promovišući zdravu probavu.
3. Održavanje Zdravlja Srca
Kalijum u breskvama pomaže u regulaciji krvnog pritiska, balansirajući nivo natrijuma u telu. Pored toga, dijetalna vlakna pomažu u snižavanju nivoa lošeg holesterola (LDL), čime se smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti.
4. Podrška Koži
Vitamini A i C, zajedno sa antioksidansima, igraju važnu ulogu u održavanju zdravlja kože. Vitamin A pomaže u proizvodnji kolagena, proteina ključnog za elastičnost i čvrstinu kože, dok vitamin C doprinosi zaceljivanju rana i smanjenju znakova starenja.
5. Antikancerogena Svojstva
Istraživanja pokazuju da antioksidansi u breskvama, poput polifenola, mogu pomoći u borbi protiv oksidativnog stresa i smanjenju rizika od razvoja određenih vrsta raka.
Sorte Breskve
Breskve dolaze u raznim sortama, od kojih svaka ima svoje karakteristike u pogledu ukusa, boje, i teksture.
1. Žute Breskve
Žute breskve su najčešća sorta, sa svetložutim mesom i crvenkastom ili narandžastom kožom. One su sočne i slatke, sa blagom kiselkastošću.
2. Bele Breskve
Bele breskve imaju belo meso koje je obično slađe od žutih breskvi i ima manje kiselosti. Koža im može biti crvena, ružičasta, ili bela.
3. Ravne Breskve (Donut Breskve)
Ravne breskve, poznate i kao “saturn breskve” ili “donut breskve”, imaju spljošten oblik i često su slađe i manje kiselo od drugih sorti.
4. Nektarine
Nektarine su bliski srodnici breskve, razlikujući se samo po tome što im koža nije prekrivena dlačicama, već je glatka. Meso može biti belo ili žuto, slično kao kod breskvi.
Gajenje i Berba
Gajenje breskvi zahteva pažljivu negu i poznavanje specifičnih zahteva biljke za optimalan rast i plodnost.
1. Klima i Tlo
Breskve najbolje uspevaju u umerenoj klimi sa toplim letima i blagim zimama. Potrebna im je određena količina hladnih sati tokom zime (obično između 600 i 1.000 sati sa temperaturama ispod 7°C) kako bi uspelo mirovanje i cvetanje u proleće. Idealno tlo za breskve je dobro drenirano, peskovito ilovače sa pH vrednošću između 6.0 i 7.0.
2. Sadnja
Sadnja breskvi obično se vrši u jesen ili rano proleće. Pre sadnje, tlo treba dobro pripremiti dodavanjem organskog materijala i proverom pH vrednosti. Sadnice se postavljaju u rupe koje su dovoljno velike da prime korenov sistem, a korenje se pažljivo raspoređuje pre nego što se rupa zaspe zemljom.
3. Zalivanje i Đubrenje
Breskve zahtevaju redovno zalivanje, posebno tokom sušnih perioda. Međutim, prekomerno zalivanje može dovesti do truljenja korena. Đubrenje se obavlja u proleće i početkom leta, koristeći đubriva bogata azotom.
4. Rezidba
Rezidba je ključna za oblikovanje drveta i poboljšanje prinosa. Breskve se obično orezuju u kasnu zimu ili rano proleće pre nego što biljka počne da pupi. Rezidba pomaže u uklanjanju mrtvih ili oštećenih grana i podstiče rast novih grana koje će doneti plodove.
5. Berba
Breskve sazrevaju tokom leta, a zrelost se prepoznaje po boji kože, čvrstoći ploda i mirisu. Zrele breskve se lako odvajaju od grane sa blagim povlačenjem.
Kulinarska Upotreba
Breskve se mogu koristiti na razne načine u kuhinji, bilo da su sveže, pečene, kuvane, ili konzervisane.
1. Sveže Breskve
Sveže breskve su omiljene zbog svoje sočne teksture i slatkog ukusa. Mogu se jesti same, dodavati u voćne salate, ili koristiti kao dekoracija za razne deserte.
2. Pečene i Kuvane Breskve
Pečene breskve su popularne u pripremi pita, kolača, i tartova. Kuvane breskve se koriste za pravljenje džemova, kompota, i sosova. One takođe mogu biti sastojak za voćne napitke i sladolede.
3. Breskve u Pićima
Breskve se koriste za pripremu raznih napitaka kao što su sokovi, smutiji, i kokteli. Dodavanje breskve u piće daje osvežavajuću slatkoću i aromu.
4. Konzervirane Breskve
Konzervisanje breskvi omogućava uživanje u ovom voću tokom cele godine. Konzervisane breskve mogu se koristiti za pravljenje pita, dezerta, ili jednostavno konzumirati kao užina.
Zaključak
Breskve su ne samo ukusne već i bogate korisnim hranljivim materijama koje doprinose opštem zdravlju. Njihova raznovrsna upotreba u kuhinji, zajedno sa njihovim zdravstvenim koristima, čini ih cenjenim voćem širom sveta. Sa pravim uslovima i negom, gajenje breskvi može biti nagrađujuće iskustvo za svakog baštovana. Bilo da uživate u svežim breskvama, pečenim poslasticama, ili osvežavajućim napicima, breskve donose radost i zdravlje u svakodnevnu ishranu.
