Trenutno se svi pitaju kada će se pomeriti sat, a to se dešava poslednjeg vikenda u mesecu oktobru, a obzirom da 31. oktobar pada u noći subota na nedelju tada će se posle ponoći pomeriti sat, a kazaljke trebaju da jedan sat unazad vratit, odnosno na 2:00 sata sa 3:00. Tako na taj način započinjenom zimsko računanje vremena.
Sunce će da ranije izlazi sa vraćanjem na zimsko računjanje, ali i zalaziti, manje svetla ćemo imati u popodnevnim satima. Dok u noći kad se vraćaju kazaljke ipak, ljudi će moći da odspavaju sat duže nego što su mislili. Veliki dio Evrope će da pomeri kazaljke, a to je postalo svojecrsna tema čiji se smisao i stvarni učinci neprestano ispituju i propituju. Zimsko vreme je standarno vreme, a priv put prelazi privremeni na letni period je uveden u Nemačkoj i njenim saveznicima u prvom svetskom ratu 1916. godine.
Glavni i osnovni razlog da se uštedi glavni energent ugljena, a posle su se i SAD, Rusija, Velika Britanije i druge zelje pridružile sa sličnim argumentima, ali jedan dio od pomicanja kazaljki je posle rata odustao +. Mnogi su se vratili letnom računanju vremena tokom Drugog svetskog rata, a tokom velike energestke krize sedamdesetih godina ponovno je doživelo popularnost. Također, bivša Jugoslavija je 1983. goine prvi put službeno pomerila svoje kazaljke.
Prvi koji je na ovu ideju došao je Benjamin Franklin koji je u 18 tom stoljeću, smatrao da se previše troši sveća u večernjim satima i spavanjem u vreme kad je već zora svanula uveliko. Međutim, konkretan predlog za pomicanje vremena je imao entomolog sa Novog Zelenda George Hudson 1895. godine. Posle je predlog izneo i jedan Britanac imena Vilijam Viljet.
