Lav P. S. (25) i njegova supruga Martina P. S. (23) su, prema sumnjama, izvršili tragičan čin prošlog petka, kada su prvo ubili svoje sinove, a potom zajedno skočili sa solitera u Novom Sadu. Ovaj događaj je šokirao javnost i ostavio mnoge u neverici.
U petak uveče, javnost je bila potresena vestima o tragičnom događaju u naselju Liman, gde je mladi par skočio sa 17. sprata solitera. Nakon prijave komšija, policija je brzo reagovala, ali identifikacija parova je bila otežana jer kod sebe nisu imali lična dokumenta. Kada je njihov identitet utvrđen, istražitelji su otišli na njihovu adresu u Petrovaradinu, gde je u iznajmljenoj kući pronađeno dvoje dece. Preliminarna istraga ukazuje na to da je ovaj bračni par detaljno isplanirao ubistva svoje dece, a zatim i samoubistva.
Lav P. S. još uvek nije sahranjen, a njegovo telo se i dalje nalazi na Institutu za sudsku medicinu u Novom Sadu. Situacija je dodatno komplikovana jer niko od njegove porodice ili bližih rođaka nije preuzeo telo. Postoje propisane procedure u takvim slučajevima, gde se obaveštava Centar za socijalni rad u mestu prebivališta pokojnika, a oni preduzimaju dalje korake.
Tela Martine i njihove dece, koje su navodno otrovali pesticidima, preuzela je njena porodica, a njihovo sahranjivanje se dogodilo juče na groblju u Bačkom Petrovcu, odakle je Martina rodom. Na ispraćaju majke i njenih sinova prisutni su bili šokirani zločinom koji su počinili Lav i Martina, jer su mnogi opisivali Martinu kao običnu devojku pre nego što se udala za Lava. Njih dvoje su se upoznali u Bačkom Petrovcu, zaljubili, venčali, i otišli u Novi Sad, gde su dobili dvoje dece.
Prvi rezultati toksikoloških analiza dece ukazuju na prisustvo supstanci koje su mogle dovesti do njihove smrti, ali dodatna ispitivanja su u toku kako bi se utvrdilo da li je smrt bila namerna ili slučajna. Istražitelji su takođe iz kuće odneli mobilne telefone roditelja i računar radi analize komunikacije i pretraga na internetu. Postoji sumnja da je par bio povezan sa sektom, što je dodatno potkrepljeno pronalaskom egipatskih simbola, svezaka i pisama u njihovom domu. Ovi tragovi upućuju na mogućnost da su verovali u zagrobni život i pratili određene verske prakse.
Ovaj tragičan događaj ostavlja mnoge u šoku i podseća nas na važnost podrške osobama koje se bore sa mentalnim zdravstvenim problemima. Potrebno je zajedničko delovanje društva i institucija kako bi se sprečile slične tragedije u budućnosti.
BONUS TEKST:
Breskva, voće koje pripada porodici ruža (Rosaceae), poznato je po svojoj sočnoj i slatkoj pulpi, karakterističnom mirisu i blago dlakavoj kožici. Ovo voće potiče iz Kine, ali se danas uzgaja širom sveta u umerenim klimatskim uslovima. Breskva je popularna kako među voćarima, tako i među potrošačima zbog svoje osvežavajuće arome i ukusa.
Breskva je sezonsko voće koje obično sazreva tokom letnjih meseci, a postoji nekoliko sorti koje se razlikuju po boji, veličini i teksturi. Najčešće sorte breskvi uključuju belu breskvu, koja ima kremasto belu pulpu, i žutu breskvu, koja ima sočnu žutu pulpu. Postoje i bela i žuta sorta koja su ukrštene, dajući tako različite hibridne varijetete.
Breskve su bogate vitaminima i mineralima, posebno vitaminom C, vitaminom A, kalijumom i vlaknima. Vitamin C je moćan antioksidans koji pomaže u jačanju imunološkog sistema, dok vitamin A igra ključnu ulogu u očuvanju zdravlja kože i očiju. Kalijum je važan za regulaciju krvnog pritiska i funkciju srca, dok vlakna podržavaju zdravu probavu.
Osim što su ukusne same po sebi, breskve se često koriste i u raznim jelima i desertima. One se mogu jesti sveže, dodavati u voćne salate, peći, kuvati u džemovima i džemovima, ili se koristiti kao sastojak u raznim kolačima i poslasticama. Takođe se koriste u proizvodnji sokova, sirupa i sladoleda.
Pored svoje prehrambene vrednosti, breskva ima i nekoliko koristi za zdravlje. Smatra se da antioksidansi prisutni u breskvama mogu pomoći u smanjenju rizika od hroničnih bolesti, poput srčanih oboljenja i raka. Takođe, vlakna u breskvama mogu pomoći u regulaciji holesterola i poboljšanju probave.
Uz to što su hranljive, breskve su niskokalorične, što ih čini odličnim izborom za uključivanje u uravnoteženu ishranu. Međutim, važno je napomenuti da breskve, kao i drugo voće, treba konzumirati umereno kao deo raznovrsne ishrane kako bi se iskoristile sve koristi koje nude, a istovremeno održala ravnoteža u ishrani.
