Tuga glumice Milice Milše postala je tema javnosti nakon smrti njenih roditelja. Njeni otac i majka bili su ugledni članovi društva i služili su kao izvanredan uzor ne samo njoj već i njenom sinu Antoniju.
- Milša je u tajnosti rodila sina, ne želeći razgovarati o čovjeku koji ga je rodio. No, čini se da su joj se prioriteti promijenili nakon susreta sa Žarkom Jokanovićem.Dramska umjetnica dobila je podršku i od svojih roditelja i od scenarista, koji su zajedničkim snagama nastojali ublažiti izazove majčinstva u ovom teškom razdoblju.U znak zahvalnosti, često odlazi na Instagram kako bi iskrene postove posvetila svoja tri nepokolebljiva stupa podrške, izražavajući svoju zahvalnost za njihovu ljubaznost, iskrenost i nepokolebljivu ljubav.
Svake godine, uz spomenutu osobu, na Milšinom profilu pojavi se još jedna voljena osoba koju simbolizira emotikon slomljenog srca. Riječ je o dr. Milanu Mileusniću koji je prije četiri godine tragično preminuo od koronavirusa.Nakon što je primila vijest o smrti prijateljice, koja joj je bila oslonac u vrijeme fizičke nemoći, Milša je doživjela trenutak emocionalnog kolapsa. I Žarko je bio duboko pogođen gubitkom. Povodom godišnjice prijateljeve smrti, i Milša i Žarko podijelili su kratku poruku popraćenu fotografijom.
Prošle su četiri godine od kada nas je napustio naš voljeni Milan, ali uspomena na njega ostaje zauvijek urezana u našim srcima. Uvijek ćemo njegovati ljubav i utjecaj koji je imao na naše živote. dr. Milan Mileusnić.Postupci dramske umjetnice pokazuju njezino duboko cijenjenje za njezina prijateljstva, pa čak i neka od njih smatra dragim članovima obitelji.
BONUS TEKST:
Uvod
Ljudske emocije su neizostavan deo našeg svakodnevnog iskustva. One oblikuju naše misli, ponašanja i odnose sa drugima. Iako su emocije centralne za naše iskustvo života, njihova priroda, poreklo i funkcija ostaju kompleksna i fascinantna tema. U ovom opsežnom tekstu istražićemo kompleksnost ljudskih emocija kroz prizmu psihologije, filozofije i neuroznanosti.
1. Psihološka Perspektiva Emocija
1.1. Definicija i Klasifikacija
U psihologiji, emocije se obično definišu kao složene reakcije koje uključuju subjektivni osećaj, fiziološki odgovor i specifična ponašanja. Emocije se mogu klasifikovati na različite načine, uključujući:
Primarne emocije: Osnovne emocije kao što su sreća, tuga, bes, strah, iznenađenje i gađenje, koje su univerzalne i prepoznatljive širom kultura.
Sekundarne emocije: Emocije koje se razvijaju kao kombinacija osnovnih emocija i socijalnih faktora, poput stida, ljubomore, krivice i ponosa.
1.2. Funkcija Emocija
Emocije služe kao ključni mehanizmi za preživljavanje i prilagođavanje. Na primer:
Strah: Pomaže nam da identifikujemo i reagujemo na opasnosti.
Sreća: Ojačava ponašanja koja povećavaju naše šanse za preživljavanje i reprodukciju.
Tuga: Omogućava nam da se nosimo sa gubicima i tražimo podršku.
1.3. Teorije Emocija
1.3.1. Teorija Jamesa-Langea
Predlaže da emocije nastaju kao rezultat fizioloških reakcija na događaje. Na primer, osećamo strah jer naše telo fiziološki reaguje na opasnost (ubrzani puls, znojenje).
1.3.2. Teorija Cannona-Barda
Smatra da se emocije i fiziološke reakcije dešavaju simultano, ali nezavisno jedno od drugog. Na primer, kada se suočimo sa opasnošću, osećaj straha i fiziološka reakcija se dešavaju istovremeno.
1.3.3. Teorija Dvofaktorske Emocije (Schachter-Singer)
Ova teorija predlaže da emocije nastaju iz kombinacije fiziološke pobude i kognitivne interpretacije te pobude. Na primer, ako osećamo ubrzani puls i kognitivno interpretiramo situaciju kao opasnu, osećamo strah.
2. Filozofska Perspektiva Emocija
2.1. Emocije kao Kognitivne Procese
U filozofiji, emocije su često viđene kao kognitivni procesi koji uključuju procene i sudove o situacijama. Stoa su prvi filozofi koji su raspravljali o ulozi emocija u ljudskom životu, tvrdeći da se emocije javljaju kao rezultat pogrešnih sudova i da bi ih trebalo kontrolisati radi postizanja unutrašnjeg mira.
2.1.1. Aristotel i Emocije
Aristotel je tvrdio da su emocije integralni deo moralnog života i da igraju ključnu ulogu u donošenju etičkih odluka. On je verovao da emocije mogu biti ispravne ili pogrešne, u zavisnosti od njihove prikladnosti situaciji i reakciji.
2.1.2. David Hume i Empirizam Emocija
Hume je istakao da su emocije osnovni pokretači ljudskog ponašanja i da su sudovi o vrednostima u osnovi zasnovani na emocionalnim odgovorima, a ne na racionalnom rasuđivanju.
2.2. Emocije i Moral
Filozofi kao što su Immanuel Kant i John Stuart Mill raspravljali su o vezi između emocija i morala. Kant je verovao da moralne odluke treba donositi isključivo na osnovu racionalnog rasuđivanja, dok je Mill naglašavao utilitarizam, gde emocije igraju ulogu u proceni sreće i bola kao osnovnih kriterijuma za moralne odluke.
2.3. Emocije i Slobodna Volja
Jean-Paul Sartre i drugi egizstencijalisti diskutovali su o ulozi emocija u kontekstu slobodne volje i autentičnosti. Sartre je verovao da su emocije oblik samoprevare koji ljudi koriste kako bi izbegli suočavanje sa sopstvenom slobodom i odgovornošću.
3. Neuroznanstvena Perspektiva Emocija
3.1. Neurobiologija Emocija
Neuroznanstvenici su identifikovali ključne moždane strukture koje igraju ulogu u generisanju i regulaciji emocija, uključujući:
Amigdala: Ključna za procesiranje straha i drugih emocionalnih reakcija.
Hipotalamus: Uključena u regulaciju osnovnih emocija i povezana sa autonomnim nervnim sistemom.
Prefrontalni korteks: Uključen u regulaciju emocija, donošenje odluka i kognitivnu kontrolu.
3.2. Hemijske Osnove Emocija
Neurotransmiteri kao što su dopamin, serotonin i norepinefrin igraju ključnu ulogu u regulaciji raspoloženja i emocija. Na primer, dopamin je povezan sa osećajem nagrade i zadovoljstva, dok serotonin igra važnu ulogu u regulaciji raspoloženja i anksioznosti.
3.3. Evoluciona Perspektiva
Evoluciona psihologija sugeriše da su emocije razvijene kao adaptacije koje povećavaju naše šanse za preživljavanje i reprodukciju. Na primer, strah nas štiti od opasnosti, dok ljubav i privrženost omogućavaju formiranje snažnih socijalnih veza.
3.3.1. Evolucija Sramote i Krivice
Sramota i krivica su emocije koje su evoluirale da bi podržale socijalne norme i koheziju u grupama. Ove emocije pomažu u regulisanju ponašanja tako što izazivaju negativne osećaje u vezi sa nepoželjnim delovanjem, čime podstiču ispravljanje i usklađivanje sa društvenim očekivanjima.
3.3.2. Altruizam i Empatija
Altruizam i empatija su emocije koje omogućavaju ljudima da se brinu za druge, često i po cenu sopstvenih resursa ili sigurnosti. Ove emocije su evoluirale kao deo mehanizama za održavanje i jačanje socijalnih veza unutar zajednica.
4. Integrativna Perspektiva: Spoj Psihologije, Filozofije i Neuroznanosti
4.1. Emocije kao Višeslojne Fenomene
Spoj psiholoških, filozofskih i neuroznanstvenih perspektiva ukazuje na to da su emocije višeslojne i kompleksne. One uključuju subjektivna iskustva, kognitivne procese, fiziološke reakcije i evolucione funkcije. Razumevanje emocija zahteva integraciju svih ovih aspekata.
4.2. Emocionalna Inteligencija
Koncept emocionalne inteligencije, koji je popularizovao Daniel Goleman, naglašava važnost prepoznavanja, razumevanja i upravljanja emocijama kako bi se postigla veća životna i socijalna uspešnost. Emocionalna inteligencija uključuje veštine kao što su samosvest, samoregulacija, empatija i socijalne veštine.
4.2.1. Razvoj Emocionalne Inteligencije
Razvoj emocionalne inteligencije zahteva svesnu praksu i refleksiju. Neke strategije uključuju:
Samosvest: Redovno promišljanje o sopstvenim emocijama i njihovim uzrocima.
Samoregulacija: Vežbanje kontrole impulsa i izražavanja emocija na konstruktivan način.
Empatija: Razvijanje sposobnosti razumevanja i saosećanja sa emocijama drugih.
4.3. Terapijske Aplikacije
Razumevanje emocija igra ključnu ulogu u raznim terapijskim pristupima, uključujući:
Kognitivno-bihevioralnu terapiju (CBT): Fokusira se na identifikovanje i menjanje iracionalnih misli koje uzrokuju negativne emocije.
Dijalektičko-bihevioralnu terapiju (DBT): Koristi tehnike svesnosti i regulacije emocija kako bi se pomoglo ljudima da se nose sa ekstremnim emocionalnim reakcijama.
Psihoanalizu: Istražuje nesvesne emocije i konflikte iz prošlosti kako bi se postigla emocionalna isceljenja.
Zaključak
Ljudske emocije su složeni i multifunkcionalni aspekti našeg bića koji oblikuju naše iskustvo sveta. Integracija psiholoških, filozofskih i neuroznanstvenih perspektiva pruža nam dublje razumevanje kako emocije nastaju, kako funkcionišu i kako ih možemo upravljati. Emocije nisu samo reakcije na spoljašnje događaje već i ključni elementi našeg unutrašnjeg života i našeg odnosa sa drugima. Razumevanje i upravljanje emocijama može obogatiti naše živote, poboljšati naše odnose i doprineti našem ukupnom blagostanju.
