U nastavku našeg današnjega članka, malo se dotičemo teme, a koja se zove bračni život. Kod nikoga nije savršen brak, a sljedeća dogodovština je i više nego neobična po svim parametrima….
- Supruga i ja smo se vraćali sa jedne zabave, već je bilo 2 ujutro, a cesta kojom smo putovali bila je osamljena i slabo osvetljena. U tom trenutku, kada je noć bila tiha i spokojna, naš auto je iznenada stao. Nismo imali mobilne telefone – to je bilo vreme pre nego što smo postali navikli na stalnu povezanost. Nismo mogli da pozovemo pomoć, a celi okoliš je delovao pomalo prijeteće, ali nismo imali mnogo opcija osim da ostanemo u vozilu i čekamo. Iako je noć bila hladna, osećali smo neku vrstu nesigurnosti, jer smo znali da smo na zabačenom mestu, daleko od bilo kakve civilizacije, ali nismo mogli ni da pretpostavimo šta će se uskoro desiti.
Nakon otprilike sat vremena, dok smo sedili u autu, nismo mogli da se otarasimo osećaja nelagodnosti, ali sve je bilo mirno i tiho. I onda, odjednom, primetili smo neko vozilo u daljini. Iako je bila mračna noć, uvideli smo da se vozilo približava. Srce mi je bilo u grlu dok sam posmatrao kako se auto usmerava prema nama. Vozilo je stalo, i iz njega je izašao mladić, izgledao je kao da ima oko 25 godina. Prišao je našem vozilu i ljubazno se predstavio kao student koji je slučajno naišao na nas.
Iako smo bili pomalo skeptični, on je bio vrlo pristojan i ljubazan. Ponudio je pomoć, govoreći da bi nas mogao odvesti do grada, jer nismo imali načina da zatražimo pomoć. Iako su alarmi u našim glavama počeli da zvone, nismo želeli da budemo nepristojni. U tom trenutku, jedino što smo želeli bilo je da se vratimo kući. Ponudili smo mu novac kao znak zahvalnosti za pomoć, ali on je ljubazno odbio. “Drago mi je da mogu da vam pomognem, ništa više ne treba”, rekao je. To nas je pomalo iznenadilo, ali na neki način nas je smirilo.
Iako smo odlučili da se opustimo, nijedno od nas nije moglo da predvidi šta će se desiti. Mislim da ni danas ne možemo da shvatimo kako smo zapravo uspeli da izbegnemo veliku opasnost. Prošla je cela godina od tog susreta, a onda je došao trenutak koji će zauvek promeniti naš pogled na život. Moja supruga je u suzama pozvala, drhtavim glasom mi je rekla da odmah pogledam vijesti. Bio sam potpuno zbunjen i nisam znao o čemu govori. Kad sam otvorio televizor, šokirao sam se kada sam saznao da je „student“ kojeg smo sreli zapravo bio opasni kriminalac.
- Ispostavilo se da je muškarac kojeg smo sreli bio 35-godišnji pljačkaš, osumnjičen za više od 30 pljački u različitim, napuštenim područjima. Njegove žrtve su obično bili vozači koji su putovali u kasnim noćnim satima. Koristio je istu taktiku – pretvarao se da je planinar ili putnik koji je imao probleme, a onda bi tražio pomoć. Kada bi sticao poverenje svojih žrtava, postajao bi vrlo ljubazan i uljudan, a onda bi ih opljačkao, ostavljajući ih bez svega, potpuno uništene i prestravljene.
Kada sam saznao da je bio u potrazi u nekoliko saveznih država, osećao sam kao da mi je tlo ispod nogu nestalo. Da nismo sreli njega već tog noći, da nije bilo naše reakcije ili možda trenutne sreće, mogli smo da postanemo jedne od njegovih sledećih žrtava. To je bio trenutak kada je sve postalo jasnije: on je imao već razvijenu taktiku, koristi prepoznavanje naivnosti, kao što je to učinio s nama. Srećom, mi smo prošli ne povređeni, ali sa velikom lekcijom koja nas je oblikovala.
Na kraju, nismo mogli da ne postavimo pitanje šta nas je zapravo spasilo. Možda smo se činili previše nesigurnima, ili je on jednostavno procenio da nas ne može lako prevariti. Možda mu je bilo zastrašujuće da je dvoje ljudi bilo zajedno, ili je možda moj visoki stas učinio da ga se predomisli. Možda nije želeo da se upušta u preveliki rizik. Ali šta god da je bilo, jedno je bilo sigurno – preživeli smo.
Osećali smo se kao da nas je neko štitio, kao da je nešto nevidljivo stajalo između nas i njegove namere. Iako nikada nećemo biti sigurni šta je zapravo bio motiv za njegovu odluku, to iskustvo nas je promenilo. Naučili smo važnu životnu lekciju: svet je pun nepoznanica, i nikada ne možemo biti sigurni u motivaciju ljudi, bez obzira na to kako izgledaju ili se ponašaju.
To iskustvo nas je naučilo da budemo oprezniji u životu, da ne verujemo u naivne pretpostavke, i da uvek imamo na umu da se iza svakog osmijeha može kriti nešto sasvim drugo. Danas, kada donosimo bilo kakvu odluku, nikada ne zaboravljamo taj trenutak. I, možda najvažnije, zahvalni smo što smo ostali nepovređeni, jer znamo da je ta noć mogla završiti na sasvim drugi način.
