Vest o smrti Josipa Pejakovića, jednog od najistaknutijih i najvoljenijih umetnika u Bosni i Hercegovini, duboko je potresla kulturnu javnost širom regiona. Njegov odlazak ostavio je veliku prazninu u srcima mnogih koji su pratili njegov rad, ali i među kolegama, prijateljima i generacijama gledalaca koje je oduševljavao svojom harizmom i talentom.
- Ovaj glumac, pisac i kulturni radnik preminuo je u svojoj 78. godini života, nakon duge i iscrpljujuće borbe sa zdravstvenim problemima koja je uključivala čak 17 operacija. Njegov kraj ne znači samo gubitak za umetničku scenu, već i za sve one koji su imali priliku da ga upoznaju, sarađuju s njim ili barem jednom prisustvuju njegovim nezaboravnim izvedbama.
Nakon što je objavljena vest o njegovoj smrti, mnoge javne ličnosti i umetnici oglasili su se na društvenim mrežama, izražavajući svoju tugu i poštovanje. Među njima se posebno izdvojio Dragan Bosanac, član žirija muzičkog takmičenja „Zvezde Granda“, koji je podelio dirljivu poruku uz crno-belu fotografiju svog preminulog prijatelja. On je istakao koliko mu je teško pao ovaj gubitak i podsetio na prijateljstvo koje su delili, zasnovano na međusobnom poštovanju, podršci i razumevanju. Ove reči su oslikale ne samo profesionalnu vezu, već i duboko ljudsko prijateljstvo koje je izgrađeno kroz godine saradnje i bliskosti.
- Josip Pejaković ostavio je neizbrisiv trag u istoriji pozorišta, igrajući u više od 50 predstava Narodnog pozorišta u Sarajevu. Njegove izvedbe su često redefinisale granice scenske umetnosti i ostavljale snažan utisak na publiku. Pamtiće se po kultnim ulogama u predstavama poput „Kome zvono zvoni“, „Kuća oplakana“, „Višnjik“ i „Braća Karamazovi“. Njegove monodrame su osvajale srca gledalaca širom bivše Jugoslavije, a njegova sposobnost da prenese emocije bila je jedinstvena. Njegov način igre bio je specifičan po izražajnosti i autentičnosti, što je omogućavalo da publika u potpunosti doživi složenost likova koje je tumačio – često dovodeći ih do smeha ili suza.
Pored uspeha na pozorišnim daskama, Pejaković je ostvario zapažene uloge i na filmu. Njegove izvedbe u ostvarenjima kao što su „Kino Lika“ i „Nafaka“ dodatno su osnažile njegov ugled i pokazale njegovu svestranost kao umetnika. On je svojom glumom uspevao da prenese duboku emotivnost i složenost likova, čime je značajno doprineo kulturnom bogatstvu Bosne i Hercegovine. Mnogi mladi umetnici, poput Lejle Dedić i Emira Hadžihafizbegovića, naglasili su koliko je Pejakovićev rad uticao na njihovu odluku da se bave glumom, inspirišući ih da slede put umetnosti i predanosti.
Njegov odlazak predstavlja simbolični kraj jedne epohe u bosanskohercegovačkom teatru. Njegova dela, harizma i ogromna ljubav prema umetnosti ostaviće neizbrisiv trag u sećanju publike. Umetnička zaostavština koju je stvorio prenosiće se na nove generacije koje će ga pamtiti kao istinskog majstora svoje profesije. Dok se javnost oprašta od ovog velikana sa tugom u srcu, istovremeno se i slavi njegov doprinos kulturi, koji nadilazi granice vremena i prostora. Njegov uticaj na sceni i van nje biće gotovo nemoguće nadomestiti, a njegovo ime će ostati upisano među najvećima u istoriji umetnosti ovog podneblja.
Na kraju se može reći da je Josip Pejaković bio mnogo više od običnog glumca. Bio je simbol umetničke strasti, hrabrosti i iskrene posvećenosti svom pozivu. Njegov život i rad pokazali su koliko umetnost može da utiče na društvo i pojedinca, ostavljajući trag u srcima svih onih koji su imali priliku da ga gledaju, slušaju i upoznaju. Danas, kada tugujemo zbog njegovog odlaska, osećamo i zahvalnost za sve ono što nam je ostavio. Njegova predanost, toplina i ljudskost zauvek će živeti u sećanjima ljudi i u kulturnoj baštini koju je stvorio. Počivaj u miru, Josipe – tvoj glas i tvoja dela nikada neće utihnuti.
