U afričkim plemenima, krađa žena je česta pojava, dok se na Himalajima praktikuje specifičan oblik braka koji se naziva bratska poliandrija. U Nepalu, kada žena stupi u brak, ona se zapravo udaje za čitavu porodicu, a sve braće imaju jednaka prava na nju. Ovaj oblik braka nastao je kao posledica nemaštine. Kada se žena uda, porodično imanje se deli između braće, a brak s jednom ženom sprečava rascep imanja.
U Limiju, području od 200 kvadratnih milja u Nepalu, žive Dorje, Pema i Sonam, tibetanska braća. Njihov oblik braka, bratska poliandrija, je jedan od najređih oblika braka na svetu. U ovom aranžmanu, dva brata dele istu ženu i postelju. Za mnoge tibetanske socijalne slojeve, ovo je tradicionalno smatran idealnim oblikom braka i porodice.
Bratska polijandrija funkcioniše po jednostavnom sistemu. Dva, tri, četiri ili više braće zajedno uzimaju ženu, koja napušta svoj dom da bi došla da živi sa njima. Tradicionalno, brak su dogovarali roditelji, s decom, posebno ženskom, koja su tek progovorila ili prohodala, to su obično baš male devojčice. To se ni danas u plemenu u Nepalu nije promenilo i dalje roditelji biraju za koga će ćerke da se udaju. Ceremonije venčanja se razlikuju od regije do regije i kreću se od toga da sva braća sede zajedno kao mladoženje do toga da samo najstariji to formalno čini. Muškarci obično ulaze u brak kada postignu srednje tinejdžerske godine.
Najstariji brat je obično dominantan u smislu autoriteta, odnosno upravljanja domaćinstvom, ali sva braća dele posao i učestvuju kao seksualni partneri. Tibetanski muškarci i žene nemaju problem da braća dele istu ženu, tu nema ništa neobično, i ne smatraju taj čin odbojnim ili skandaloznim, i podrazumeva se da žena tretira svu braću isto.
Otac ne pokazuje naklonost prema deci iako je biološki
Među decom nema bliskosti, niti otac pokazuje naklonost prema svom detetu čak i ako zna da je pravi otac jer, na primer, njegova druga braća nisu bila kod kuće u vreme kada je žena zatrudnela. Deca, zauzvrat, smatraju svu braću svojim očevima i tretiraju ih jednako, čak i ako takođe znaju ko je njihov pravi otac. U nekim regionima deca koriste izraz “otac” za najstarijeg brata i “brat očev” za ostale, dok u drugim područjima svi braća nazivaju jednim izrazom, modifikujući to upotrebom “stariji” i “mlađi”. Šta je Poliandrija?
Poliandrija je bračni aranžman u kojem žena ima više muževa. U Tibetu, ti muževi često su braća, “bratska poliandrija”. Briga o tome koje dete je začeto od strane kog brata je samo na ženi. Ona može ili ne mora reći ko je otac, jer ne želi da stvori konflikt u porodici ili nije sigurna ko je biološki otac. Istoriski, društveni sistem je primoravao na venčanje unutar određene socijalne klase.
Kada je Narodna Republika Kina anektirala Tibet, politički sistemi u mnogim regionima Tibeta ostali su nepromenjeni sve do 1959. i 1960. godine, kada su političke reforme promenile vlasništvo nad zemljom i poreske sisteme.
Od 1981. godine, vlada Tibetanske autonomne regije više ne dozvoljava nove poliandrične brakove prema porodičnom zakonu. Kao što će biti dalje objašnjeno, osnovni razlog za poliandrični brak među Tibetancima je čista ekonomija: sprečavanje deljenja zemlje, stada i druge imovine, ali kad dovedu mladu oni dobijaju pojačanje radne snage u porodici.
“Princip mono-braka” nalaže da za svaku generaciju, samo jedan brak bude dozvoljen kolektivno među svom muškom braćom, i deca rođena iz ovog braka su članovi porodične jedinice koji imaju puna zakonska prava.
Porodična organizacija bila je zasnovana na ovim dva obrasca kako bi se izbeglo deljenje njihovih imanja. Generacija sa dva ili više bračna domaćinstva smatrana je nestabilnom jer bi mogla izazvati ozbiljne konflikte koji bi mogli podeliti njihovu korporativnu porodičnu zemlju. Poligamni brak, stoga je nastao kao rešenje ovog potencijalnog problema.
Da bi se pojasnilo, razmotrimo porodicu sa dva ili više sinova. Tibentanska pravila o nasleđivanju dala su svim muškarcima porodice pravo da zahtevaju deo porodične imovine, tako da ako bi svaki sin uzeo drugu nevestu, postojala bi različita bračna domaćinstva, što bi dovelo do deljenja zemlje među različitim sinovima i njihovim porodicama. Da bi se izbegla ova situacija, rešenje je bilo bratski poliandrični brak, gde bi braća delila nevestu. Bi-bratski poliandrični brakovi bili su češći od tri- ili četverostrukih poliandrija, jer su ovi kasniji oblici braka često bili karakterisani ozbiljnim porodičnim tenzijama. Korišćeni su različiti mehanizmi kako bi se smanjio broj sinova u domaćinstvu, kao što je činjenje jednog sina celibatnog monaha, ili slanje sina da postane usvojeni mladoženja porodici bez muške dece. Još jedna vrsta braka, iako retka, jeste “poliginistički brak”.
