Iva Štrljić, istaknuta po svojoj izuzetnoj glumačkoj karijeri, osvaja srca publike svojim talentom i prisutnošću na raznim poljima umetnosti. Pored nesumnjivog uspeha u glumi, Iva je kročila i u svet pisanja, objavivši knjigu te vodila brojne emisije. Njeno delovanje proteže se i u politički angažman, gde često podržava predsednika Srbije i aktivno učestvuje u političkim dešavanjima.
Iva je nasledila izuzetan glumački talenat od svog oca Milana, cenjenog glumca bivše Jugoslavije. Nakon raspada zemlje, Milan se vratio u Hrvatsku, ostavljajući iza sebe značajan uticaj na Ivin život. Iako je odnos sa ocem osetljiva tema, poznato je da su se roditelji razveli kada je Iva imala svega 15 godina, nakon čega je odlučila živeti sa majkom Slavicom, bivšom balerinom iz Kazališta na Terazijama.
Nedavno je Iva bila gost na terapeutskoj seansi kod dr. Slavice Đukić Dejanović, poznate po “televizijskoj terapiji”. Tokom razgovora, Iva je otkrila neka sećanja iz detinjstva, posebno ističući kako ima izuzetno snažno pamćenje za mirise. Otkrila je da je njen otac svake večeri čitao Jesenjinove pesme pre nego što bi zaspala, ostavljajući neizbrisiv trag u njenom pamćenju. Ovaj intimni trenutak s ocem ostao joj je urezan u sećanju, s pesmama kao mostom koji ih je povezivao.
Međutim, odnos između nje i oca nije uvek bio jednostavan. Razvod roditelja, odluka s kim živeti, i osećaji koji prate ovakve životne situacije, ostavljaju duboke emocionalne tragove. Kroz svoje iskustvo, Iva deli sa javnošću kako je odluka između roditelja bila teška i kako je, bez obzira na izbor, osećala da će nositi teret te odluke do kraja života. Osećaj da je kao dete suočena s izborom između majke i oca bio je emocionalno izazovan, teško podnošljiv.
Iako je prošlo više od dve decenije od poslednjeg zajedničkog života s ocem, Iva ističe da njegova odsutnost i dalje ima emotivni uticaj na nju. Izazovi suočavanja s ovom stvarnošću ostaju, a Iva hrabro deli svoje iskustvo i kako je to oblikovalo njeno razumevanje odnosa i porodičnih veza. Takođe, izražava kako je emocionalna rana pojačana činjenicom da je otac bio taj koji je otišao, što dodatno komplikuje situaciju.
Uz sve izazove, Iva priznaje da joj je bila potrebna podrška tokom ovih teških trenutaka. Osećaj gubitka i nedostatka tokom odrastanja izazvao je želju za stabilnošću i podrškom, te je otkrila koliko je bila pogođena kad bi videla druge roditelje kako pružaju svojoj deci prilike koje njoj nisu bile dostupne.
Njeno svedočenje ukazuje na duboko emocionalno putovanje, gde su odluke iz prošlosti ostavile tragove koje ona hrabro deli sa svetom. Ostaje videti kako će se ovaj odnos razvijati u budućnosti i kako će Iva nastaviti nositi teret izbora koje je morala doneti kao mlada devojčica suočena sa razvodima i životnim promenama.
